Uniforma se pretvorila u masku zla. Oni koji bi trebali biti bedem protiv kriminala – danas su njegovi najbolji vojnici. Kada policajac siluje povjerenje građana, kada drogu dilaju oni koji bi je trebali zaplijeniti, kada se maloljetnice iskorištavaju pod zaštitom onih koji bi ih trebali braniti – onda više nemamo državu, nego kriminalni kartel s grbom i rotacijom. U Tuzli, četiri policajca učestvuju u trgovini ljudima, u lancu eksploatacije maloljetnica. Ne govorimo o propustu, nego o organizovanim predatorima u srcu sistema. U Sarajevu nešto slično, uhapšena dvojica.
Više operacija organiziranog kriminala, tone narkotika, pranje novca, mafijaška mreža u kojoj su bili i policajci i visoki službenici. Ovi ljudi su nosili značku, ali radili za podzemlje. Sve ovo pokazuje koliko je duboko trulež otišla: mito, reket, zaštita kriminalaca. Ako imaš keš — zakon se piše po tebi. Ako nemaš — neka ti je Bog na pomoći.
Otkud policajcima skupocjeni automobili? Da nije možda od plate… Unosne su konekcije s narkoklanovima. Luksuz na uništenim životima djece koja tu istu drogu kupuju. Dok institucije glume da rade, kriminal je dobio uniformu. Da li iko još može pogledati roditelja u oči i reći: „Vaše dijete je sigurno!“?
Kako je sigurno kad su policajci makroi? Kako je sigurno kad policija šverca drogu? Kako je sigurno kad policija krade, ucjenjuje, preprodaje, štiti mafiju? Ne, ovo više nisu izuzeci. Ovo je postao sistem.
Sistem koji tolerira da najgori među nama nose značku, da se kriminal nagrađuje šutnjom, da se moral izbacuje kroz prozor službenog automobila s rotacijom. Vrijeme je da prestanemo lagati sebe.
Ne trebamo reformu. Ne trebamo saopćenja i izvinjenja. Treba nam čistka. Bager kroz institucije.
Treba javno imenovati svaku uniformu koja je izdala svoju zakletvu. Treba im oduzeti čin, imovinu, slobodu i obraze. Jer, kada policajac postane kriminalac, građanin postaje meta bez zaštite, bez pravde i bez budućnosti.
